Za žaljenje

A evo kako pravilno treba zažaliti…

Apsolutno sam siguran da nisam prvi kome je ovo palo na pamet i da je to prije mene rekao neko. Zapravo, prije će biti da je neka prije mene to rekla. Recimo Mae West? Ona šta god je izjavila zvučalo je totalno genijalno. Na leđa da istetoviraš. Makar na majici da odštampaš.

Dakle: Uvijek je bolje žaliti zbog onog što si uradila nego zbog onog što nisi uradila. Nek ti bude žao postupaka a ne ne-postupaka.

Ovo govorim jer već tri dana slušam kukanje svoje prijateljice o tome kako je propustila da „ima nešto“ sa nekim „strava tipom“ koji je kratko bio ovdje pa otišao kući na Novi Zeland.

Kad su mi uši već do pola bile pojedene, konačno upitah: Pa, zaboga! ZAŠTO nisi „imala nešto“ sa njim?

Odgovor je bio potpuno… Ne znam ni kako bih to opisao. Otprilike: „Nisam željela da se upuštam jer nisam bila sigurna da…“ i tu sam prestao da slušam jer sam ovo čuo hiljadu puta. Ne znam u šta nije bila sigurna ali ne mogu više da podnesem te priče o nedavanju garancija, nesigurnim ulaganjima i slično.

Ne kažem da treba skakati u vatru ko blesav ali igranje isključivo na sigurno, slijepo držanje za program i desetogodišnji planovi vode isključivo u dosadna sjećanja. Ko još želi da, jednog dana, od Alchajmera otima uspomene isključivo na propuštene prilike?

Imajte ponekad „nešto“…